I Say
- Slav Stepanovich
- Oct 14
- 2 min read
I say,
Intelligence is based on an ideal, arid, controlled environment, on solved issues and known results. More correctly, intelligence should be based on deciphering experience, handling of uncertainties, and reaction to randomness which we encounter sometimes for the first time on daily bases.
Just this morning I was talking to my wife and said to her that I told her everything about me, short of rumors and signals made up by the stalkers and the fascists. I said to her that if I had told her about these made-up signals I could be diagnosed with paranoia and hallucinations and hospitalized. My father once said, ‘Did you hear what they are talking about Slava?’ He was relying on the signals from the stalkers and the fascists. Throughout my career all my ‘superiors’ have solely relied on these signals and also rumors from the stalkers and fascists and in accord and support from the other individuals who also relied on the stalkers and fascist for their information, every evaluation of my professional career was low balled, I was discriminated and oppressed by these fascists. My present state did not matter to them, the fact that after 10, 20, 30 years I have not shown any aberrance did not matter to these fascists. That is true fascism.
I am American and I speak American.
Кажем,
Интелигенција је заснована на идеалном, сувом и контролисаном окружењу, на решеним питањима и знаним резултатима. Тачније би било да се интелегенција заснива на разумевању искуства, разрешење неизвесности и реаговање на случајности које понекад по први пут се сусрећемо. Баш јутрос сам разговарао са супругом и рекао јој да сам јој испричао све о себи, осим аброве и сигнала које шаљу прогонитељи и фашисти. Рекао сам јој да ако бих јој причао о тим измишљеним сигналима, могао бих бити дијагностикован као параноичан са халуције а онда хоспитализован. Мој отац је једном рекао: „Јеси ли чуо шта се прича о Слави?“ Он се потпуно ослањао на сигнале прогонитеља и фашиста. Током моје целе каријере сви моји „шефови“ ослањали су се искључиво на те фашистичке сигнале, као и на аброве од прогонитеља и у складу и подршци других фашиста које су се такође ослањале на прогонитеље и фашисте за своје информације, свака оцена моје професионалне каријера је потцењена, а у исто време био сам дискриминисан и угњетаван од стране тих фашиста. Моје тренутно стање није им ништа значило, чињеница је била да након 10, 20, 30 година нисам показао никаква чудна понашања. То није имало никакво значење за те фашисте. То је прави фашизам.
Ја сам Американац и говорим амерички.



