РУЖНО-UGLY

Ружно,

Ко онај орао дигнути небу,

Сунце је слало топлоту раду,

Осмехом ведрим и стасом витким,

Само у снови, само у наду.

Ружно се пење ко лоза стене,

Зелено лишће покрива, гуши,

Надмаши духа, слободу целу,

Угаси пламен, разара, руши.

Одкуда зла, ружно да сеје,

Где нам је слободно срце да куца,

Превара оста, издаја трајна,

Гаси се правда, истина муца.

Ви Срби храбри уз Бога увек,

Правда се увек пратила путе,

Ружно вам стиже од бесног вука,

Он себе диже на жртве љуте.

Не дај те правду, ружно се качи,

Ко метастеза испива снаге,

Спроводи отров, и духа мења,

Из оне ружне згађене влаге.

Вуци беѕ беса наша су браћа,

А онај болесни треба се лечит

Ружно је стати гледати мирно.

Ту белу пену мора се спречит.

Ugly,

The eagle climbs to the cloudless sky,

The sun is projecting warmth with joy,

With a bright smile and slender figure,

Only in fable and only in hope.

The ugly climbs like vine on rocks,

Green leaves are covering and suffocating,

 Imprisoning the spirit, the untainted freedom,

 Extinguishing the flame, destroy and ruin.

From where the evil comes to sow the ugly,

Where is our free pulse that beats,

Deceit remains, betrayal lasts,

And justice fades, and truth stutters.

Us Serbs have always stood alongside God,

We have always followed the path of justice,

The furious wolf rains the ugly,

He gains strength on bitter sacrifices.

Do not abandon consistency, the ugly clings,

Like a metastasis which drains strength,

Administering poison, and manipulating the spirit,

Out from the ugly and rotten and contaminated bog.

Wolves without rage are brothers,

And the mad one needс to be cured.

It is ugly to stand and watch calmly.

That white foam spewing from tхе effected fangs.